Нукеларни објекти Србије наводе да се у постојећим складиштима налази око 3000 кубних метара радиоактивног отпада, те да је због те и количине отпада који настаје свакодневно завршена изградња модерног и безбедног складишта, довољно великог капацитета.
Мада Србија нема нуклеарну електрану, има у изобиљу нуклеарног отпада. Законом је забрањено уношење нуклеарног отпада из иностранства, али у пракси не постоји начин да се то заустави, уколико држава или паралелни центри моћи одлуче да због милионских зарада, тајно увезу и негде „склоне“ радиоактивни отпад из других земаља. Мада је познато да је Србија једна од еколошки три најугроженије државе на континенту, не постоји карта опасних места са локацијама где се налази нуклеарни отпад за који држава тврди да је „привремено ускладиштен“. Постојеће депоније имају статус државне тајне. Примера ради, напуштени рудник уранијума Кална , који је чувао нуклеарни отпад, вођен је под шифрованим називом „Предузеће бр. 3″. |
МУНИЦИЈА са осиромашеним уранијом из бомбардовања, радиоактивни отпад из медицине и индустрије и други материјали који зраче смештени су привремено у Винчу и ту се чувају дуже од 50 година. Иако је Србија сопственим законима предвидела да ће 2019. имати решење за трајно одлагање нуклеарног отпада, до данас није одабрана ни локација на којој би одлагалиште било изграђено, нити буџет за зидање, нити се зна ко би се тим послом бавио.
ВЛАДА Србије формирала је 2008. комисију која је требало да одреди локацију за трајно одлагалиште радиоактивног отпада. Њена председница проф. др Уранија Козмидис Лубурић тада је рекла да је Србија нуклеарно само релативно безбедна, а спомињала је 26 потенцијалних локација и рок до 2010. да одлагалиште буде завршено. |